Pandemija, koja još uvek traje, uticala je na sve sfere našeg života, no još uvek je rano da bi se ušlo u dublju analizu kakve je do sada i kakve će tek posledice ostaviti na tržište nekretnina. Stručnjaci procenjuju da, u poređenju sa recesijom, oporavak posle pada ekonomske aktivnosti ipak ide znatno brže kada su pandemije u pitanju.
Posmatrajući srpsko tržište nekretnina, u toku pandemije nije došlo do sniženja cena u glavnom gradu Srbije. Istina je da je kupoprodaja smanjena, ali cene su ostale gotovo identične kao i pre epidemije. Kakve je posledice korona virus ostavio na izgradnju, prodaju i iznajmljivanje nekretnina u Beogradu?
Podaci govore da su cene rentiranja stanova u Beogradu pale za više od 20% u prvih mesec dana od proglašenja vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa. Usled situacije u kojoj je “sve stalo”, čak 94% dužnika zamrzlo je isplatu kredita za naredna tri meseca, a tokom prošle godine izdato je 35% manje stambenih kredita u odnosu na godinu pre. No, nakon početne krize, građani su nastavili da apliciraju za stambene kredite verujući da će to biti jeftinije rešenje nego da čekaju okončanje epidemije kada će uslovi biti mnogo nepovoljniji.
Kako će izgledati presek stanja nakon korone? Širu sliku dobićemo kada odgovorimo na pitanja kakav je bio trend na tržištu nekretnina pre epidemije, da li je vanredno stanje uticalo na građevinske radove i da li su ljudi kupovali nekretnine tokom epidemije korona virusa.
U maju 2021. izdata je 2.001 građevinska dozvola što predstavlja povećanje od 49 procenata u odnosu na isti period u prethodnoj godini, saopšenje je Republičkog zavoda za statistiku. Nakon planirane gradnje u srednjobanatskom okrugu (36,4%), najviše radova očekuje nas upravo u Beogradu (22,8%). Posmatrajući izdate građevinske dozvole na nivou Srbije, 80,5 odsto njih se odnosi na zgrade, a 19,5 odsto na ostale građevine, dok je među zgradama 74,5 odsto dozvola izdato za stambene, a 25,5 odsto namenjeno je za nestambene zgrade.
Kako navode vlasnici beogradskih agencija za nekretnine, ponuda stanova za izdavanje u Beogradu od početka epidemije vrlo je ograničena. Najveća je potražnja za jednosobnim i jednoiposobnim stanovima, kao i garsonjerama. Cena garsonjere u Beogradu kreće se od 200 do 250 evra, bez komunalija, dok za jednosobne i jednoiposobne stanove treba izdvojiti između 300 i 400 evra mesečno.
Na samom početku proglašenja vanrednih mera, tržište je potpuno zamrlo. Usled uvođenja policijskog časa i ograničenja kretanja, bilo je komplikovano, a u nekim periodima i nemoguće organizovati razgledanja nekretnina. Građani nisu smeli da napuštaju svoje domove, a osim toga, nije se mogla overiti ni preuzeti dokumentacija kod notara, u katastru i sudovima.
Potencijalnim kupcima i podstanarima, razgledanje nekretnina je bilo dozvoljeno samo uz pridržavanje preporuka kriznog štaba, a sve je češće bilo omogućeno i u online obliku, ali taj trend nije prihvaćen. Javilo se pojačano interesovanje za kućama i placevima van grada i vikendicama na planini.
Korona virus podstakao je trend da građani sve više “beže” iz centra grada. Period izolacije i ograničenog kretanja pokazao nam je da je veoma poželjno imati svoje dvorište.
Najviše se traže kuće za odmor u Grockoj, Barajevu, na Kosmaju… To su naselja gde ima mnogo vikendica koje nisu bile korišćene, a sada su na tržištu. Ledine i Jajinci takođe su sve interesantnija naselja na obodu prestonice, kako investitorima tako i kupcima. Mesto poput Ledina koje su nekad činile samo njive i tek poneka kuća, udaljeno desetak minuta od Beograda prevozom a dobro povezano sa gradom, auto-putem i aerodromom, u narednom periodu postaće sve naseljenije, s obzirom da u njemu “niču” moderni stambeni kompleksi.
Osim toga, kupcima iz Beograda atraktivno je i Pančevo koje se nalazi dvadesetak kilometara od prestonice. Ovaj vojvođanski gradić sa 20 vrtića, 10 osnovnih, 8 srednjih škola i razvijenom infrastrukturom sve više privlači Beograđane što je uslovilo rast cene kvadrata, pa je tako zabeležen rast sa 900 na 1200 evra prosečne cene po kvadratnom metru.
Kupoprodaja stanova je prošle godine stagnirala zbog fizičkih ograničenja u periodu od aprila do juna. Situacija je trenutno znatno drugačija, kako piše RSE: „Kupuje se, zida se, cene u novogradnji su više nego prošle godine“.
Nakon okončanja vanrednog stanja, cene kuća i stanova su počele da rastu i takav trend je aktuelan i danas. Ljudi su shvatili da je ulaganje u nekretnine bolje nego čuvanje novca “u slamarici” ili banci. Mogući scenariji su, kako predviđa struka, stabilizacija cena i blaži porast, kao i ulaganja stranih investitora u naše tržište.
Šta nas, kada se potpuno okonča pandemija, očekuje na polju građevinarstva? Postoje predviđanja da nas očekuje drugačija i promišljenija gradnja individualnih, korporativnih i javnih prostora. Kakav će uticaj korona virus imati na cene nekretnina, ostaje da se vidi u periodu koji je pred nama.
Da li ljudi manje troše i manje planiraju u uslovima vanrednog stanja uslovljenog korona virusom ili ih je upravo pandemija naterala da donesu neke važne životne odluke koje se tiču nekretnina? Potrebna je vremenska distanca da čujemo reč stručnjaka o ovoj temi.
