Samostalno rešavanje stambenog pitanja sve je veći izazov za mlade u Srbiji. Cene nekretnina rastu, a primanja često ne prate taj tempo. Tradicionalni modeli kupovine preko stambenih kredita podrazumevaju dugoročnu finansijsku obavezu, što mnoge odvraća od ulaska u proces kupovine stana. Ipak, postoje alternativni pristupi koji omogućavaju postepeno rešavanje stambenog pitanja bez zaduživanja.
Uloga podrške porodice, zajedničkog ulaganja, kupovine manjih nekretnina ili stanova u ranoj fazi izgradnje postaju ključni faktori u ostvarivanju vlasništva nad stanom. Takvi modeli zahteva više planiranja, ali mogu pružiti dugoročnu stabilnost bez tereta kredita. Promene u navikama mladih, fleksibilniji pristupi tržištu i sve raznovrsnija ponuda stanova otvaraju prostor za racionalna rešenja koja ne uključuju dugove.
Tržište nekretnina u Novom Sadu beleži konstantan rast, ali i dalje postoji određeni segment ponude koji je finansijski dostižan za mlade. Najpristupačnije opcije uglavnom se nalaze u perifernim naseljima, kao što su Sajlovo, Jugovićevo, Veternik i Klisa. Tamo su cene kvadrata niže, a ponuda stanova u novogradnji često uključuje manje kvadrature koje odgovaraju mladim samcima ili parovima bez dece.
Prodaja stanova Novi Sad u ovom segmentu najčešće se odnosi na garsonjere i jednosobne stanove površine od 25 do 40 kvadrata. Takvi stanovi zahtevaju manji iznos u startu, što mladima omogućava da ih kupe bez kredita, koristeći sopstvena sredstva ili uz finansijsku pomoć porodice. Pojedini investitori nude i modele plaćanja na rate tokom izgradnje, što dodatno olakšava pristup ovom tipu nekretnina.
Još jedna opcija jeste kupovina stanova u izgradnji, kada su cene niže u odnosu na završene objekte. Mlađi kupci se sve češće odlučuju na ovaj korak, jer imaju više vremena da planiraju useljenje i rasporede sredstva. U okviru tog modela, prodaja stanova Novi Sad omogućava fleksibilnije uslove, a uz pažljivo praćenje tržišta moguće je pronaći stanove koji ne zahtevaju dugoročno zaduživanje.
Mladi koji žele da kupe svoj prvi stan često se oslanjaju na stambene kredite kao osnovni izvor finansiranja. Banke nude posebne uslove za kupce do 35 godina, a država povremeno sprovodi subvencionisane programe koji dodatno olakšavaju ulazak na tržište nekretnina. Ove pogodnosti obuhvataju niže kamatne stope, produžene rokove otplate i smanjene troškove učešća. Najpoznatiji oblik podrške jeste program subvencionisanih stambenih kredita, gde država pokriva deo učešća – najčešće 20% od vrednosti nekretnine. Program ima jasne uslove: ograničenje u pogledu starosti kupca, maksimalne vrednosti nekretnine, kao i ograničenja u pogledu zone u kojoj se stan nalazi. Prednost ovog modela jeste stabilnost rate i niži početni troškovi za kupce.
Banke, s druge strane, nude komercijalne kredite sa fleksibilnim uslovima za mlade – kao što su grejs periodi, niže kamate za prvih nekoliko godina i mogućnost refinansiranja bez penala. Iako zaduživanje nosi dugoročnu obavezu, kombinacija subvencija i konkurentnih uslova može značajno olakšati proces kupovine za mlade ljude koji nemaju dovoljna sredstva za kupovinu iz sopstvenog budžeta.
Dilema između kupovine i iznajmljivanja stana postaje sve češća među mladima. Odluka zavisi od više faktora: lokacije, stabilnosti prihoda, dužine boravka u gradu i ličnih planova. Troškovno posmatrano, kupovina se često ispostavi kao isplativija na duže staze, ali zahteva veći početni izdatak i obavezu otplate.
Prosečna mesečna kirija za jednosoban stan u Novom Sadu iznosi oko 350–450 evra, dok rata stambenog kredita za istu kvadraturu može biti slična, posebno ako se koristi subvencionisani kredit. Ključna razlika je u tome što plaćanje kredita vodi ka vlasništvu nad stanom, dok kirija ne donosi nikakvu imovinsku korist. Dugoročno gledano, nakon otplate kredita, stan postaje trajna vrednost.
Kupovina se posebno isplati u gradovima sa stabilnim tržištem i rastom cena nekretnina, kao što je Novi Sad. Iako je početna investicija veća, kupovina omogućava sigurnost, kontrolu nad prostorom i potencijalnu dobit kroz rast vrednosti stana. S druge strane, iznajmljivanje može biti korisno u fazama kada su planovi neizvesni ili kada je potrebno vreme za prikupljanje učešća.
Kupovina stana uz pomoć porodice sve je češća praksa među mladima u Srbiji. Visoke cene nekretnina, učešće za kredit i troškovi opremanja retko su dostupni iz jednog budžeta. U takvim okolnostima, roditelji ili bliski rođaci često ulaze kao suinvestitori. Iako ova odluka može znatno ubrzati sticanje stana, donosi i niz pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
Prednosti zajedničke kupovine su pre svega finansijske. Porodica može pomoći u obezbeđivanju učešća za kredit, boljem kreditnom rejtingu ili direktnom ulaganju u nekretninu. Takav pristup omogućava bržu realizaciju kupovine i olakšava mladima da započnu samostalan život bez dugog zaduživanja. Zajedničko vlasništvo često se koristi i kao prelazno rešenje – dok ne dođe do potpune otplate ili prenosa vlasništva. S druge strane, ovakav model zahteva jasno definisane odnose i dogovore. Pitanja vlasničkog učešća, obaveza oko održavanja, načina upotrebe i eventualne prodaje stana treba precizno urediti unapred. Bez jasne komunikacije, zajednička kupovina može postati izvor nesuglasica. Zbog toga je preporučljivo da se svi dogovori potvrde pisanim putem, a po potrebi i uz pravnu podršku. U zavisnosti od porodične dinamike i međusobnog poverenja, zajednička kupovina može biti pametan potez – ali samo uz jasne granice i planove.
Slika: https://www.freepik.com/free-photo/male-real-estate-agent-doing-business-showing-house-potential-buying-couple_38048581.htm#fromView=search&page=1&position=0&uuid=4aae302d-faff-43cd-b2d0-b47d4640563d&query=buy+apartmens
