Verovatno se sećate ko su bili Domari u zgradama ili ste za njih čuli iz priča svojih roditelja. Domar je bio čovek koji je bio ovlašten da brine o održavanju zgrada i ulaza. U nekadašnje vreme kada su domari brinuli o zgradama, znali ste kome da se obratite ako imate neki problem u svom stanu ili ulazu.
Funkcija domara vremenom se nekako izgubila i stanari zgrada su pojedinačno pokušavali rešavati neki problem ili kvar u ulazu ili celoj zgradi. Veliki broj starijih zgrada nije imao krov sa crepovima već ploču, koja je stanarima stanova na poslednjem spratu ili kako se to govorilo „pod pločom“, često pravila veliki problem.
Za vreme vrućih letnjih dana ploča je stanove na poslednjem spratu zagrevala do neizdrživosti, a izolacija je zbog vreline pucala i propuštala vlagu tokom kišnih dana i to je bio jedan od najčešćih problema stanara.
Funkcija Domara zgrada vremenom je prestala da funkcioniše i stanari su morali sami da se snalaze kada se pojavio neki problem u stanovima, ulazima i celoj zgradi. Domare su vremenom zamenili predsednici kućnih saveta, ali su to često bila lica koja nisu bila obučena i zato nisu mogla odgovoriti funkciji koja im je bila namenjena.
Na sreću mnogih stanara 2016. godine, usvojen je novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Zakon je donešen pre svega da bi se ova oblast pravno uredila i uskladila sa promenama koje su nastale izmenjenim društveno ekonomskim odnosima.
Navodimo osnovne uredbe ovog zakona koji uređuje:
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, pre svega je osmišljen i sprovodi se kako bi se uveo red u stambenim zgradama sa većim brojem stanara, a posebno zbog dela koji se odnosi na upravljanje stambenom zajednicom.
Kada se počelo pričati o novom zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, kao i od onog trenutka kada se zakon počeo sprovoditi, stanari su se pitali koju korist imaju od novog zakona, kao i od novih profesionalnih upravnika zgrada. Smatramo izuzetno korektnim što se provlači mišljenje kako najnoviji zakon o stanovanju i održavanju zgrada možda nije najbolje rešenje za neku stambenu zajednicu, ali se smatra da ovaj zakon ipak obezbeđuje znatno kvalitetnija rešenja od nekih prošlih zakona.
Profesionalni upravnici zgrada u sadašnjem vremenu imaju slične obaveze kao dosadašnji predsednici skupštine stanara, ali je bitna razlika u tome što sadašnji upravnici odgovaraju za određene propuste pa i štete koje naprave. Najveća zakonska promena donosi i obavezu upravnika zgrade da načinjenu štetu njegovim propustom i krivicom, sam mora finansijski nadoknaditi stambenoj zajednici za koju je zakonski ovlašćen i u kojoj je šteta nastala.
Svaki profesionalni upravnik zgrade, ima zakonsko pravo na na naknadu za svoj rad. Naknada iznosi od 250 do 300 dinara po stanu i smatra se da je to minimalno povećanje troškova stanara. Profesionalno upravljanje zgradom će pre svega dovesti do povećanja cene nepokretnosti, što znači i samih nekretnina koje poseduju vlasnici.
Evidentno je da će novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada uz angažman profesionalnih upravnika zgrada, sigurno dovesti do bržeg rešavanja svakodnevnih problema koji se pojavljuju u stambenim zajednicama.
Ostaje onaj teži deo aktivnosti, kako zainteresovati komšiju da učestvuje u svim mesečnim troškovima potrebnih za održavanje zgrada i normalnog funkcionisanja stanara. Novi zakon je predvideo ovaj vid problema te je omogućio da je za određenu odluku o funkcionisanju stambene zajednice, potrebna većina glasova svih stanara.
Za komšije koje ipak ne žele podržati neke odluke i ne žele učestvovati u finansiranju troškova stambene zajednice, zakon nalaže sledeće: „Ako jedan ili više stanara stambene zajednice ne izmiruje svoj udeo u održavanju zgrade, stambena zajednica kao poverilac može pokrenuti pred nadležnim dusom izvršni postupak“.
fotografije: Solis; Pixabay
