Kada je u pitanju Selidba iz Srbije u EU, odluka obično ne dolazi preko noći. Mesecima, ponekad i godinama pre samog odlaska, ljudi prikupljaju informacije, proveravaju iskustva drugih i pokušavaju da pronađu odgovore na brojna pitanja.
Cilj teksta pred vama je da analizira šta ljudi najviše pitaju pre polaska i da li se pitanja prevashodno odnose na dokumentaciju, posao, stanovanje, troškove života, ili na samu organizaciju selidbe.
Činjenica je da se bez obzira na to da li se neko seli u Nemačku, Austriju, Sloveniju, Holandiju ili neku drugu državu EU, najveći broj pitanja uglavnom ponavlja.
Upravo zato i vredi proći kroz najčešće dileme koje ljudi imaju pre nego što spakuju prve kutije, i krenu put novog doma.
Jedno od najčešćih pitanja je - da li mi je potrebna viza ili boravišna dozvola? Odgovor je i DA i NE, u zavisnosti od planiranog vremena boravka, i države u koju se selite.
Građani Srbije mogu da putuju u zemlje Šengena bez vize za kraće boravke, ali to ne znači da mogu neograničeno da borave i rade u tim državama.
Za duži boravak, zaposlenje, studiranje ili spajanje porodice, najčešće je potrebna odgovarajuća boravišna dozvola ili druga vrsta odobrenja, koju izdaje država u koju se osoba seli. Važno je znati da konačne uslove određuje svaka država pojedinačno, i da se zahtevi podnose nadležnim institucijama te zemlje.
Zbog toga je jedna od najvećih grešaka oslanjanje na informacije koje važe za neku drugu državu EU.
Ono što je dovoljno za Austriju, ne mora važiti za Belgiju, a procedura u Sloveniji, može biti drugačija od one u Nemačkoj.
Takođe, jedna od čestih zabluda jeste i da se administrativni deo završava ulaskom u novu državu. Naprotiv, u mnogim zemljama postoji obaveza prijave adrese ili registracije boravka nakon dolaska.
U zavisnosti od države, taj postupak može uključivati prijavu kod lokalne uprave, policije, ili drugih nadležnih organa. Nakon određenog perioda boravka često se izdaju potvrde ili registracije, koje potvrđuju pravo na život i rad u toj zemlji.
Upravo zbog toga, važno je unapred proveriti lokalne propise i ne ostavljati administrativne obaveze za poslednji trenutak.
Hajde sada da vidimo sledeće, i ne manje važno pitanje…
Mnogi se fokusiraju na visinu plate koju će imati u novoj zemlji, ali zaboravljaju da moraju da žive tamo dok ne stigne prva. A vreme nakon samog dolaska - često donosi najveće troškove.
Najčešće je potrebno računati na:
Zbog toga iskusni ljudi koji su prošli kroz medjunarodnu selidbu, uglavnom preporučuju da se pre odlaska obezbedi finansijska rezerva za nekoliko meseci života.
Odgovor zavisi od države i konkretne situacije, tako da ovo pitanje može biti različito tretirano. Neki poslodavci pomažu zaposlenima da pronađu smeštaj, ili čak obezbeđuju privremeni stan.
U pojedinim državama, prijavljena adresa može biti važan korak za dalju administraciju, i registraciju boravka. Posao je prvi prioritet, ako nemate dovoljno novca za već pomenute početne troškove. Mnogi pokušavaju da reše oba pitanja istovremeno, što nije uvek jednostavno.
Ono što se pokazalo u praksi je da je mnogo lakše organizovati selidbu kada postoji jasan plan – gde se odlazi, gde će se živeti, kada će “leći” prva plata, itd.
Važno je istaći i da kupovina nekretnine u nekoj državi Evropske unije uglavnom nije uslovljena time da morate imati njeno državljanstvo, ili da prethodno živite određeni broj godina u toj zemlji. U većini država EU, stranci mogu da kupe stan ili kuću, ali se pravila razlikuju u zavisnosti od države, i njihovog statusa boravka.
Ipak, važno je znati da vlasništvo nad nekretninom samo po sebi najčešće ne daje pravo na boravak, zato je pre kupovine važno proveriti mogućnosti za dobijanje boravišne dozvole.
Ovo pitanje nekako deluje sporedno u odnosu na druga, ali svakako nije manje važno.
Ljudi koji se prvi put sele u inostranstvo. često potcene količinu stvari koje žele da ponesu. Nameštaj, garderoba, kućni aparati, knjige, uspomene i lične stvari, veoma brzo popune prostor koji je na početku delovao kao sasvim dovoljan. A onda dolazi do problema, i tek na kraju puta oni shvate da su pogrešili, i da zbog loše procene nisu imali mesta za neke od važnih stvari.
Zbog toga je potrebno blagovremeno napraviti dobru organizaciju, pripremiti detaljan spisak stvari, obezbediti profesionalno pakovanje i zaštitu stvari i ne čekati da se u završnoj fazi priprema shvati da nešto nije u redu. Posebnu pažnju, potrebno je posvetiti predmetima koji imaju veliku materijalnu ili sentimentalnu vrednost.
Ako ste rešili pitanje stvari, sledeće pitanje je - pitanje dokumentacije.
Prvo pitanje je šta vam sve treba od dokumentacije, ali to ste uglavnom rešili. A drugo, da li je potreban prevod dokumenata? Odgovor na njega je u velikom broju slučajeva - potvrdan.
Izvodi iz matičnih knjiga, potvrde o obrazovanju, diplome, venčani listovi i druga dokumentacija, često moraju biti prevedeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. U pojedinim slučajevima, potrebna je i dodatna overa dokumentacije.
Mnogi ljudi upravo na ovom koraku izgube dosta vremena, jer prevode počinju da prikupljaju tek nekoliko dana pred put. Mnogo je jednostavnije pripremiti svu dokumentaciju unapred i napraviti digitalne kopije koje će biti dostupne u svakom trenutku.
Naročito kada se ne seli pojedinac, već porodica, i dokumentacija je složenija i obimnija. Tada su potrebna dokumenta značajna za upis dece u školu, zdravstveno osiguranje za sve članove porodice, i dr.
U tim situacijama organizacija postaje mnogo složenija nego kod individualne selidbe, pa je planiranje unapred od posebnog značaja.
Ljudi često misle da je najteži deo dobiti dozvolu ili pronaći posao, i u pravu su. Bez toga - ne bi bilo ni preseljenja. Međutim, kada dođe trenutak preseljenja, pojavljuju se i brojna logistička pitanja vezana za selidbu:
Odgovori na ova pitanja često određuju koliko će ceo proces biti stresan, ili jednostavan.
Bez obzira na razlog odlaska ili izbor države, većina ljudi prolazi kroz sličan proces. Potrebno je prikupiti dokumentaciju, organizovati prevoz, rešiti administrativne obaveze i prilagoditi se novom okruženju.
Najuspešnije selidbe se ne oslanjaju na improvizaciju, već na pravovremenu organizaciju. Dobra priprema omogućava da se izbegnu nepotrebni troškovi, kašnjenja i stres, koji često prate međunarodna preseljenja.
Ovo su svakako životne situacije, u kojima nikako nije poželjan stres. Preporuka je da se za poslove selidbe potraži stručna pomoć, i angažuju profesionalci iz oblasti medjunarodnih selidbi.
Profesionalci iz Pro Move medjunarodnih selidbi ističu da se najveći broj problema može sprečiti kvalitetnim planiranjem, nekoliko nedelja ili meseci pre samog polaska. Kada su dokumentacija, transport i organizacija unapred definisani - odlazak u novu zemlju postaje mnogo jednostavniji, a početak novog životnog poglavlja daleko prijatniji.
Da li ste vi, dragi čitaoče, imali iskustva sa medjunarodnim selidbama u EU? Imate li neke preporuke za one koji se spremaju da krenu vašim putem? Podelite ih sa nama u komentarima. Hvala!
Izvor:https://www.magnific.com/free-vector/woman-sitting-truck-moving-houses_9926278.htm
