Da li otpremnina može da reši stambeno pitanje? Realnost kupovine i rente u Srbiji

Otpremnina prilikom odlaska u penziju ili napuštanja posla često se doživljava kao prilika da se obezbedi stan ili makar stabilna renta. Međutim, kada se brojke stave na papir, slika izgleda daleko manje optimistično.

Cene nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom Sadu, ostaju visoke, dok troškovi života rastu. U nastavku analiziramo koliko otpremnina zaista može da pomogne i gde se nalaze realne granice.

Koliko danas košta kvadrat u Beogradu i Novom Sadu?

Da li je odluka o isplati otpremnine za odlazak u penziju primer koji može da pomogne u rešavanju stambenog pitanja najbolje se vidi kroz poređenje sa aktuelnim cenama kvadrata. Na tržištu nekretnina u Srbiji, posebno u velikim gradovima, prosečne vrednosti i dalje ostaju visoke.

• Beograd: prosečna cena kvadrata iznosi oko 2.300–2.400 evra. Garsonjera od 30 kvadratnih metara dostiže vrednost između 70.000 i 72.000 evra.

• Novi Sad: kvadrat se kreće od 1.700 do 1.900 evra. Garsonjera iste kvadrature košta između 51.000 i 57.000 evra.

Upravo tu se vidi ograničenje otpremnine. Čak i kada iznos deluje značajno, on retko pokriva dovoljno za kupovinu stana bez dodatnih izvora sredstava, kredita (gde banke zahtevaju učešće od najmanje 20–30% prilikom podizanja stambenog kredita), ili već postojeće ušteđevine, jasno je da otpremnine od, recimo, 6.000-15.000 evra uglavnom nisu dovoljne da se kupovina pokrene.

Kirije i mesečni troškovi: realna računica

Čak i kada se ne razmišlja o kupovini stana, sama kirija predstavlja ozbiljno opterećenje za budžet.

U Beogradu, garsonjera ili manji jednosoban stan retko se mogu naći ispod 400 evra, a prosečne cene idu i do 500 evra mesečno. U Novom Sadu situacija nije mnogo povoljnija. Najam košta između 300 i 400 evra. Na to treba dodati režije koje iznose još 100 do 150 evra mesečno, zavisno od godišnjeg doba i potrošnje.

Kada se sve sabere, jasno je da je za minimalno pristojan život u stanu potrebno između 450 i 650 evra svakog meseca. Ako penzioner raspolaže s 150 evra penzije, ta suma ne pokriva ni trećinu osnovnih troškova stanovanja, a o hrani, lekovima i drugim potrebama da i ne govorimo.

Da li je iznajmljivanje stanova isplativo kao investicija?

U slučaju da se otpremnina iskoristi za kupovinu stana radi izdavanja, prinosi izgledaju ovako:

• Bruto prinos: 4–6% godišnje.
• Neto prinos (nakon poreza, održavanja i praznih meseci): 3–4%.

Inflacija u Srbiji (oko 5%) često umanjuje realni prinos, osim ako se stan nalazi na lokaciji gde cena kvadrata nastavlja da raste.

Drugim rečima, kupovina radi rente može da bude održiva samo za veće sume (70.000 i više evra), ali prinos retko prelazi inflaciju.

Opcije za one koji već poseduju stan

Ako je stambeno pitanje već rešeno, otpremnina ne mora da stoji “neiskorišćena“. Može da se pretoči u poteze koji donose sigurnost i uštedu na duže staze. Jedna od prvih opcija je prevremena otplata stambenog kredita. Time se smanjuju kamate i mesečne obaveze, što odmah donosi finansijsko rasterećenje.

Drugi pravac ulaganja je energetska efikasnost. Zamena stolarije, bolja izolacija ili ugradnja inverter klime možda na početku izgledaju kao trošak, ali računice pokazuju da na duže staze smanjuju troškove režija.

Treća mogućnost je da se otpremnina uloži u adaptaciju prostora. Pregrađivanjem većeg stana ili preuređenjem jedne sobe možete da dobijete prostor za izdavanje. Dodatnih 150–300 evra mesečno nije zanemarljiv prihod, posebno kada penzija postane glavni izvor finansija.

Vodič kroz odluke: kada ima smisla kupovina, a kada ne?

Najčešći slučaj u Srbiji je otpremnina do 10.000 evra, a taj novac realno nije dovoljan za kupovinu stana u Beogradu ili Novom Sadu. Mnogo je korisnije usmeriti ga na smanjenje dugova, formiranje sigurnosne rezerve ili adaptaciju postojećeg stana koja će smanjiti troškove života, na primer, bolja izolacija ili zamena starih uređaja energetski efikasnijim.

Kod iznosa od 10.000 do 20.000 evra, otvara se mogućnost učešća za kredit u manjim gradovima ili kupovine garsonjere u unutrašnjosti. Ali to obično znači obavezu od nekoliko stotina evra mesečno, što treba pažljivo izračunati u odnosu na očekivanu penziju. Za neke je sigurnije da tu sumu čuvaju kao rezervu za dve do tri godine života bez dodatnog zaduživanja.

Iznosi iznad 20.000 evra su ređi, ali oni koji ih dobiju mogu da razmišljaju o kupovini manje nekretnine u unutrašnjosti ili o kombinovanom pristupu, odnsono deo uložiti u stan, a deo sačuvati kao finansijsku zaštitu. U tom slučaju, najvažnije je proceniti da li kupovina zaista donosi sigurnost ili je bolje sačuvati likvidnost i izbeći obaveze koje bi mogle da opterete penzionerski budžet.

Izvor slike: https://www.pexels.com/photo/a-person-giving-a-bundle-of-keys-to-another-person-7642000/